Cilj ovih testiranja koja se rade bar tri puta godišnje je da se kontinuirano prati razvoj i napredak svakog sportiste.
Što se tiče dece, treba imati u vidu da svako dete poseduje individualni način rasta, sazrevanja i napredovanja tako da NE TREBA međusobno porediti decu, ČAK IAKO SU ISTO ILI SLIČNO GODIŠTE. Deca mogu biti isto godište ali što se tiče razvoja tela (biološki razvoj tela, naročito deca u pubertetu), oni mogu trenutno biti i oko dve godine razlike. Kasnije, oko 19-e godine, to se ujednačava.
Treba, dakle, treba pratiti isključivo LIČNI napredak!
Sva ova merenja deca treba da shvate kao lični izazov. Svako sebi može postaviti neki merljiv cilj, u nekoj disciplini ili u više disciplina, ili na primer nešto vezano za zdravlje. Taj cilj treba biti izražen u brojevima. Na primer ovako (ovo su samo primeri):
1. Osvojiti prvo, drugo ili treće mesto na Prvenstvu Vojvodine u disciplini 600m
2. Baciti vorteks 35 metara.
3. Uspeti da uradim odjednom 20 muških sklekova.
4. Naučiti premet unapred, tako da mogu da uradim premet unapred skroz sam.
5. Cilj mi je da uspem da istrčim 1km sve odjednom, bez stajanja.
6. Cilj mi je da smanjim procenat masnog tkiva tako da bude u granicama normale. Imali smo lekarski pregled sada početkom aprila i na BMI analizi je napisan procenat masnog tkiva. Svako ima te papire i može pogledati. Postavimo cilj – cilj mi je da za 6 meseci, dakle do oktobra 2025 smanjim procenat masnog tkiva tako da bude u granicama normale.
***Napomena – za sve savete oko ovoga, pitajte trenera.
7. Cilj mi je da povećam procenat mišića u telu, tako da bude u granicama normale do oktobra 2025.
8. Cilj mi je da u diciplini skok u vis postižem visine 140cm ili 150 cm i osvojim medalju na školskom prenstvu…
I tako dalje. Slobodno pitajte trenera za pomoć oko postavljanja cilja.
Kada imamo postavljen cilj, onda imamo izazov ispred sebe i koristimo svoje sposobnosti, veštine i umeća da ga postignemo. Na tom putu postizanja cilja razvija se SAMOPOUZDANJE, SAMODISCIPLINA, UPORNOST I UČIMO VIŠE O SEBI I SVETU OKO SEBE.
Zato dakle sve postignute rezultate, gledamo kao na deo ličnog puta, prema svom cilju.
Ovako su vršena merenja na kontrolnom treningu: merili smo ono što je nama u atletici najvažnije a to su brzina, skočnost, eksplozivnost, anaerobna izdržljivost i aerobna izdržljivost
BRZINA
1. Čista brzina – sprint na 60m
Ovo je test kojim se meri brzina kretanja na kratkoj distanci. Na SOPSTVENI znak sportista startuje iz visokog starta a vreme se meri štopericom. Štoperica se zaustavlja kada sportista grudima pređe ciljnu liniju. Rezultat se izražava u sekundama i desetom delu sekunde. Na primer, ako je postignuto vreme 9:58 sekundi, rezultat koji se upisuje je 9,6s (zaokružuje se na veći broj). Ukoliko je rezultat 6:00 sekundi, upisuje se 6,0s.
Sprint na 60m se meri na takmičenju, elektronski, jedino tada je sigurno tačno izmereno. Ukoliko se meri ručno, to jest trener na treningu, postoji velika mogućnost subjektivne greške merača – pritisak na start, pritisak na stop, prolazak sportiste kroz cilj…
2. Produžena brzina (anaerobna izdržljivost) – sprint na 200m.
Sprint na 200m merićemo na treningu. To je jedan krug na nađoj stazi.
Na SOPSTVENI znak sportista startuje iz visokog starta a vreme se meri štopericom. Štoperica se zaustavlja kada sportista grudima pređe ciljnu liniju. Rezultat se izražava u sekundama i desetom delu sekunde. Na primer, ako je postignuto vreme 30:58 sekundi, rezultat koji se upisuje je 30,6s (zaokružuje se na veći broj).
SKOČNOST
1.Skok u dalj iz mesta.
Rezultat skoka u dalj iz mesta je pokazatelj eksplozivne snage mišića opružača nogu. Rezultat je izražen u cm. Skače se sa tvrde podloge na pesak ili na strunjaču, kako bi doskok bio na mekanom terenu. Skače se sa ravne podloge (ne sa višeg terena) i skače se bez prestupa.
2. Skok u vis
Skok u vis radimo u sali, jer tamo imamo opremu za to. Već smo imali neka takmičenja u skoku u vis i uneti su ti rezultati. Postoje dve tehnike – flop i makazice. Mi smo radili tehniku flop, jer tom tehnikom može da se postignu veće visine i bolji rezultat.
BACANJA
1.Bacanje medicinke
Eksplozivna snaga mišića ruku meri se pomoću bacanja medicinke. U testiranju se upotrebljava medicinka težine 1kg. Rezultat se izražava u metrima i zaokružuje na veći broj, dakle na 10cm. To znači da, na primer, ako je dete bacilo medicinku 2,56m njegov rezultat će biti 2,60m. Medicinka se baca iz stojećeg položaja, uz blago savijena kolena. Baca se obema rukama, uz zamah rukama iza glave.
2.Bacanje vorteksa
Rezultat u bacanju vorteksa je pokazatelj eksplozivne snage mišića ruku i ramena, ali isto tako i dobro naučene tehnike bacanja, usavršene koordinacije i eksplozivnosti mišića nogu, jer u bacanju učestvuje celo telo. Svako ima dva ili tri pokušaja, a meri se najbolji rezultat.
3.Bacanje kugle
Mlađi pioniri bacaju kuglu od 3kg. Mlađe pionirke kuglu od 2kg. Stariji pioniri kuglu od 4kg a starije pionirke kuglu od 3kg.
Rezultat u bacanju kugle je pokazatelj eksplozivne snage mišića ruku i ramena, ali isto tako i dobro naučene tehnike bacanja, usavršene koordinacije i eksplozivnosti mišića nogu, jer u bacanju učestvuje celo telo. Svako ima dva ili tri pokušaja, a meri se najbolji rezultat.
IZDRŽLJIVOST
U pitanju je merenje aerobne izdržljivosti. Kardiovaskularna izdržljivost ili aerobna izdržljivost je sposobnost srca, pluća i cirkulatornog sistema da isporučuje kiseonik u mišiće, kroz duži vremenski period, kada je aktivno celo telo pri većem intenzitetu (trčanje, plivanje, veslanje…) kako bi podstakli dalje vežbanje, ubrzali transport laktata kroz krvotok i brže transportovali otpadne materije (mlečnu kiselinu) koja se stvara.
Deca trče trku na 1000 metara ili na 2000m. Treba da istrče trku maksimalnom brzinom, bez stajanja.
