Volim da se takmičim, iako ne pobeđujem uvek
U ovom postu ja ću Vam objasniti svoje lično mišljenje o tome zašto su takmičenja važna. Verovatno da neko od vas čitača ovog posta misli da je važno samo to da se dete bavi sportom, a nije toliko važno da li će nešto postići ili ne.
Sport je namenjen tome da se osoba pravilno razvije, da on ili ona uživa o toj svojoj aktivnosti, živi zdravo, stekne prijatelje… Ali sport je tu da nas nauči još nečemu, tome da naučimo da pobeđujemo i gubimo, da naučimo da život čine i usponi i padovi i lepe i ružne stvari.
Neke osobe nisu ambiciozne i to je u redu, ali takmičenja nisu tu samo zbog osvajanja medalja ili pobede.
1. Javni nastupi
Deca, a i dosta odraslih imaju tremu kada treba javno da govore ili kada treba da nešto rade pred drugima. Iako je nekada veoma slatko kada je neko stidljiv, to može biti i veliki problem. Jednog dana, Vaše dete će možda postati profesor, advokat, prodavac… Da li je važno naučiti biti opušten pred drugima? Da li svi volimo osobe koje su slobodne pred drugima, opuštene i hrabre?
Učešće na takmičenjima pomaže deci da pobede strah i tremu pred nastupanje. Vremenom ona postaju opuštenija, manje tremaroši a bolje fokusirani na svoju igru, izvedbu odnosno trku.
2. Savladavanje straha od greške
Često su neki ljudi toliko uplašeni da ne naprave neku grešku tako da nikada ništa ni ne preuzimaju. Taj strah da će pogrešiti blokira mnoge odrasle, koji nisu nikada naučili da oproste sebi kada pogreše. I zaboravili su da je sasvim normalno nekada pogrešiti i da ne greše samo oni koji nikada ništa ne pokušavaju.
Nekada pobedim, nekada izgubim
Takmičenja su, pošto je rezultat merljiv, savršena kako bi osoba imala uvid u tome koliko je uspešna u nečemu. Takmičenja pružaju osobi uvid u to koliko je bolja ili lošija od drugih, i sportista čineći svoje poteze, ispravne ili pogrešne uči kako da bude bolji i uspešniji u svojoj aktivnosti. I uči da oprosti sebi povremene greške i nastavi dalje.
3. Savladavanje straha od kritike
Takmičenja su mesta gde se često napravi neki pogrešan potez, uradi nešto što nije trebalo da se uradi, mesto gde se prave greške… Ali i napreduje i pobeđuje, što je, naravno, sve povezano.
Strah od kritike timskih igrača, strah od kritike trenera, roditelja… Dete će kroz praktično iskustvo, učstvujući u takmičenjima iskusiti razne životne situacije i događaje. Sve to, učiniće dete i njegovu ličnost jačom.
Poznati su nam roditelji koji prezaštićuju svoju decu. ,,Neka moje dete bude kući, neka je sigurno i neka nema nikakvog stresa” je ono što neki roditelji misle. Da li time čine dobro svom detetu? Da li time uskraćuju priliku detetu da se razvija?
4. Osećaj napretka i postignuća
To nam pruža takmičenje. Da li ste ikada pobedili u nečemu? I kakav je bio osećaj?
5. Da se nauči kako se nosi sa porazom
I da li ste ikada bili poraženi? I kako Vas je to iskustvo naučilo neku dragocenu lekciju? Ili ste dozvolili sebi da Vas taj strah od ponovnog poraza blokira i niste želeli da nastavite dalje?
6. Da se nauči kako treba da se ponaša nakon pobede
Često možemo videti sportiste koji dožive veliku pobedu i postanu malo “uobraženi”. Često nakon toga sledi poraz.
Sportisti kroz takmičenja stiču iskustvo o tome kako da se ophode prema protivnicima i kako da poštuju druge.
7. Priprema za realan svet (koji je veoma takmičarski)
Da li mi danas živimo u svetu koji je veoma takmičarski? Firma u kojoj radite… Da i se ona takmiči sa nekim? Da li svi mi težimo tome da budemo bolji i uspešniji u onome čime se bavimo?
Takmičenja u sportu pripremaju dete za budućnost. Kroz učestvovanje u takmičenjima dete stiče dragocena iskustva o sebi, o tome kako da se ponaša u određenim situacijama, o tome koje vrste ponašanja donose rezultate a koje ne.
Sport priprema dete za realan svet, za ono što će ga čekati u budućnosti. Timski rad, disciplina, posvećenost, veština ophođenja prema ljudima…
Pročitajte još i:
Kako da dete zavoli treninge?
