Budimpešta mart 2026

Budapest 20-23. mart 2026. godine

Dragi navijači, pišemo Vam izveštaj sa našeg putovanja u Mađarsku i učešća na takmičenju Telekom Minicita 2,4 km

Petak 20. mart

Put NS-Budapest trajao je od 07,30 do 13,30. Na granici smo proveli oko sat vremena.

Kada smo stigli, odmah smo išli u hotel podzemnom železnicom. Smestili se u sobe, malo odmorili.

Hotel je bio veoma lep i veliki, na 4 sprata.

Zatim smo išli u obilazak grada. U gradu smo ručali i večerali.

Posetili smo:

1. Centar grada i bližu okolinu – trgove, parkove, crkve…
2. Imali smo vožnja na panorama točku, Jedinstveno i pravo adrenalin iskustvo. Penje se veoma visoko, gondola se polako ljulja a pogled sa visine je prelep. 
3. Prelepi Parlament na obali.
4. Vaci ulicu
5. Dunavski kej i promenadu gde su razni brodovi
6. Učili smo o istoriji grada, kulturi, jeziku, geografiji…
7. 

   Parlament i mi

   

   

   Budapest eye, vožnja na panorama točku

Subota 21. mart

Takmičenje se održalo na Margaret ostrvu. Ostrvo se nalazi u samom gradu, jako je veliko, lepo i uređeno.

Imali smo sreću da je vreme bilo lepo i sunčano.

Takmičenje je bilo u okviru budempeštanskog polumaratona, koje je veoma veliko i međunarodno takmičenje gde dolaze sportisti širom sveta, profesionalci i rekreativci.

Mi ćemo učestvovati u trci na 2,4 kilometara po imenu TELEKOM MINICITA. Cela trka bila je na ostrvu Margaret, a bilo je između 6000 i 7000 učesnika. Uz borbu u trci, imali smo prilike da uživamo u otkrivanju ostrva, koje je naročito lepo sada u proleće kada je sve procvetalo.

Učestvovali su naši sportisti: Sofija Špehar, Jovana Tonković, Filip Telpinger, Maša Vuković, Dunja Agbaba, Darija Salić, Sofija Jakovljev, Nikolija Simić, Iskra Gašević, Dragana Horna, Isak Gaić, Filip Janković, Andrej Šapovalov, Ognjen Brusin, Filip Stefanović i trener Dejana Vranješ.

Za ručak smo mogli da biramo između mađarske, italijanske i turske kuhinje, svako je odabrao šta je želeo i šta najviše voli.

Nakon ručka uputili smo se u Budu – stari deo grada.

Posetili smo sledeće lokalitete:

1. Budimska tvrđava i zamak: prolazili smo kroz kule, zidove i stepenice. Saznali nešto više o prošlosti grada. Sa ovog mesta pruža se fantastičan pogled na Dunav i Peštu…
2. Crkva svetog Matije: šarena krovna keramika, čuli smo priču o krunisanju kraljeva.
3. Ribarski bastion: lavirint, kule i stepenice
4. Kapela svetog Žigmunda.
5. Kraljevska kripta
6. Matijina fontana
7. Skulptura krotitelj konja
8. Prelepi Šećenji most to jest Lančani most: išli smo peške preko njega, nakon ture u Budi.
   Ovaj most predstavlja prvi stalni prelaz preko Dunava u Budimpešti i bio je od izuzetne važnosti za ujedinjenje Budima i Pešte. Most krase kamene skulpture lavova, a veruje se da ga baš one simbolično čuvaju.
   Kad se iz Pešte, ovim mostom pređe u Budim, žičara vodi na Budimsku tvrđavu  i Ribarski bastion.

Najlepši deo – vožnja brodom uveče

Uveče kada je pao mrak, nakon prelaska Šećenji mosta, išli smo na vožnju brodom. To je bio veliki brod, Budapest Buds, koji ima dva sprata. Donji sprat je zatvoren i topao, gde su veliki prozori za razgledanje, a gore je otvoreni deo, gde smo bili mi, odmah blizu kapetana.

Srećan rođendan Filipe

Filip Stefanović je ovaj dan proslavio svoj rođendan, a kapetan broda mu je dozvolio da uđe u kabinu i na par minuta bude kapetan broda.

Vožnja brodom trajala je oko sat vremena. Ovo je bio jedinstven doživljaj i uživancija.

Nedelja 22. mart

Ustali smo ujutru oko 08:00 i doručkovali u hotelu. Zatim smo se spakovali i kofere ostavili u hotelu u sobi za kofere.

I ovaj dan bio je lep i sunčan i nastavili smo našu avanturu i otkrivanje grada. Posetili smo:

1. Trg Heroja. Na vrhu Milenijumskog stuba visokog 36 metara je krilati kip anđela Gabrijela, koji je trenutno bio uklonjen zbog renoviranja. U podnožju stuba, levo i desno nalaze se kipovi istaknutih istorijskih ličnosti ove zemlje. Na ovom trgu, za koji kažu da je jedan od najlepših u Budimpešti, nalazi se Grob neznanog junaka.
2. Vidam park, nekadašnji Varošliget park: ogroman park sa mnogo prostora za sportske aktivnosti. Ovo je popularna zelena oaza sa jezerom za čamce, koje se zimi pretvara u klizalište.
3. Vajdahunyad dvorac. Podignut u čast jubileja povodom hiljadite godišnjice mađarske države, on je predmet divljenja i mistike zbog načina gradnje i povezanosti sa grofom Drakulom. Zamak Vajdahunyad je izgrađen 1896. godine i nalazi se u budimpštanskom gradskom parku na veštačkom ostrvu. Podignut je u čast mađarskog osvajanja karpatskog basena 895. godine i povodom hiljadite godišnjice mađarskog carstva.

Baš ovde ispred dvorca bio je i najzabavniji deo, pitomi golubovi dugog perija, koje stoje na glavi, ramenu ruci… Beli, braon, sivi…

Baš ovde, videli smo balon koji se uzdiže sa tla. Deca su poželela da se voze balonom i brzo smo krenuli ka tamo da kupimo karte. Kada smo stigli na red, radnica nas je obavestila da neće biti više vožnji balonom zbog vetra.

Proveli smo još malo vremena razgledajući Varošliget park, sedeći na obali jezera, a mlađa deca na igralištu. Bio je tu i poni za jahanje.

Ovde je bila i veoma lepa radnjica sa suvenirima gde su deca kupila šta su želela za svoje porodice. Magneti, paprika, olovke, sveske…

Ovde su bili i razni restorani, pa su deca koja su želela kupila čuveni “kurtoš kolač” a dogovor je bio da se kolač pojede posle ručka.

Za ručak smo ovaj put otišli u dva nova restorana, jedan sa mađarskim specijalitetima a drugi sa italijanskim. Jeli smo supu, pastu, gulaš, picu… A nakon toga kurtoš kolač.

Otišli smo u supermarket da kupimo hranu za bus, za put i uputili se na autobusku stanicu.

Na granici smo proveli malo manje od 2 sata. U Novi Sad smo stigli u 01:30.